Drage mame čitateljice, sve što ćete ovdje pročitati dolazi iz našeg osobnog iskustva. Nisam ni provodila ni čitala istraživanja, nisam odgajateljica po struci i ništa se ne temelji na stručnoj literaturi. Jedno ću samo napomenuti, sve su bebe različite i što pali kod jedne ne pali kod druge. Tako da, ne opterećujte se, ne budite pod stresom, ne budite uporni. Polako i smireno. Ni jedno dijete nije upisalo fakultet a da je i dalje piškilo u pelenu.
Ljeto je. Postoji li bolji period od ljeta za skidanje pelena? Djeca su većinom gola, pelene ih dodatno griju i nema straha od prehlada ako se popiške po sebi – a znamo da hoće.
Pričali smo o peleni i čitali slikovnice još puno puuuno ranije, i već je sama dobro prepoznavala riječi ”piškila” i ”kakila” i ”gogogance”. Koji put, smo usputno i slučajno nešto i obavljali na wc-u, ali ništa ozbiljno ni smisleno. Često je bila gost i mami i tati, tamo gdje i kraljevi idu sami, pa nekako mislim da su informacije bile tu negdje, na desktopu. Nisu baš bile posložene u pravom folderu, ali postojale su.
Negdje sam pročitala da odvikavanje ne smije biti stresno ni roditeljima ni djeci. Pa sam jednostavno prihvatila činjenicu da je premala i da je prerano i odgodila. Ostatak godišnjeg u Istri provodili smo u pelenama. Bože, koje olakšanje!
Povratkom kući, situacija se nekako naglo preokrenula, bez plana i programa. Kako sam kupila nekih 30ak pari gaćica i spremala ih u Leonin ormar, gospođica se, ovaj četvrtak, samostalno i bez prisile, ipak, odlučila za korištenje gaćica.
Taj prvi dan drugog pokušaja odvikavanja popiškila je, ni više ni manje nego čak 15 pari gaćica. Toliko o odvikavanju. U svojoj sam glavi (opet!) odustala i odgodila sve. Kada sam (ponovo!) odlučila zbuniti dijete i vratiti pelenu do idućeg ljeta, Leona mi to nije dozvolila. Rekla je jasno i glasno ”Ja ću gaćice.” Dobro. Ok. Evo ti pa piški i kaki gdje želiš, samo piški i kaki. Bilo me je samo strah zadržavanja mokrenja i problema sa stolicom. Lako ćemo mi prebrisati i oprati pod i stolicu, bitno da je ona slobodna i sigurna.
U petak je popiškila samo jedne gaćice, u sub isto. U nedjelju je odlučila piškiti do bukalina a ne u bukalin. Zašto ne znam, valjda jer je u ponedjeljak bio prvi dan vrtića nakon godišnjeg odmora pa eto, da brinem malo kako će to sve ići. Ja kao mama paničar kakve nema (dobro ajde, znam jednu možda malo goru od mene koju ovim putem pozdravljam) alarmirala sam cijeli vrtić da smo krenuli s odvikavanjem i da nam treba podrška.
Išla je u jaslice. Bila sam užasno zabrinuta i u grču. Nemaju tutu, piški se na wc. Uče djecu da sami pitaju. A do sada sam ja nju pitala. O Bože, pa što ako joj vrate pelenu? Pa dijete će se totalno izbezumiti. Na sreću, odgajateljice su stručne, brižne i pune podrške. Oko podne nazvala je teta ”Ne brinite mama, sve je ok. Piškila je na wc. Nije piškila u gaćice, ali ako i piški, nema veze.” Uvjerila me je da su s nama na ovom ludom putovanju, da je mala spremna, i da nemam razloga za brigu. Tako da, danas pišemo dan peti u nizu bez pelene! Sretno nam bilo.
_________________ POVEZANI ČLANCI __________________
